уторак, 5. јул 2011.

M. – Solo za tri uma


М. – СОЛО ЗА ТРИ УМА
(ДИЈАЛОЗИ СА МАРСЕЛОМ ПРУСТОМ)
Аутор и извођач: МИЛОШ СОФРЕНОВИЋ
Музички концепт/драматизација текста: Милош Софреновић
Музика и аранжман/обликовање звука: Jan Vysocky
Поновни превод текста и говор: Шила Софреновић
Костимографија и сценографија: Милош Софреновић
Фотографија:  Ivan Ilic Kisholjubac  & Ана Адамовић
Трејлере осмислио: Chris Clow
Продуценти: ЗАГРЕБАЧКИ ПЛЕСНИ ЦЕНТАР & КОМПАНИЈА ДЕЛИКОС


M. THEATRE (уметнички директор Милош Софреновић) тек је основан пре неколико дана – али можемо подвести под активности ове компаније следеће пројекте:
 Прва сезона  (2009 / 2010)
“СОЛО ЗА ТРИ ВИЗИЈЕ” (Визије Петера Хандкеа, Самујуела Бекета, Вирџиније Вулф)
Devised & performed by MILOS SOFRENOVIC

Друга сезона (2010 / 2011)
“М. - СОЛО ЗА ТРИ УМА” (Дијалози са Марселом Прустом)
Devised  & performed by MILOS SOFRENOVIC

Трећа сезона (2011 / 2012)
“СОЛО ЗА ДВА ГРАДА” (Имагинарни дијалог између “Романа о Лондону” Милоша Црњанског и “Александријског квартета” Лоренса Дарела)

Музички део пројекта реализован је уз финансијску потпору предузећа ДЕЛИКОС. Реализовано кроз потпору резиденцијског програма и сарадње са Загребачким плесним центром, кроз Хрватски институт за покрет и плес
 "Један минут унутар нас  самих, ослобођен временских ограничења, производи као резултат тог процеса, стање нашег постојања ослобођеног времена и омогућује нам да искусимо не бесмртност, него вечност" (Марсел Пруст)

РЕЧ АУТОРА
"Ја једино могу знати ко сам и шта сам када сазнам ко сам био и у каквом окружењу сам се налазио". (Марсел Пруст)
Физички покрет, изведен и доживљен у садашњем времену, заправо је, временски гледано, пролазни доживљај. Једном изведен, покрет се заправо увек анализира и разуме кроз поновно враћање искуству које припада прошлости. Кроз мој дијалог са најзначајнијим делом Марсела  Пруста "У потрази за изгубљеним временом" открио сам снажну везу између три дискурса - СЕЋАЊА, ПОКРЕТА И МОНОЛОГА. Соло пројект  "М. - СОЛО ЗА ТРИ УМА" (Дијалози са Марселом Прустом) истражује и истовремено доводи у питање корелацију између ова три дискурса. Овај соло од 12 сцена део је кореографског опуса "THREE SEASONS".

1. Да ли је могуће вратити се свету изведених физичких покрета ради достизања прустовског стања безвремености?
2. Можемо ли претпоставити да покрет једино постоји као сећање?
3. Може ли покрет бити поново доживљен и проживљен како бисмо га тим путем учинили вечним?
4. Можемо ли путем покрета личним искуством постићи метафизичку разину постојања?
5. Може ли концептуализација физичких покрета учинити мисао физичком реалношћу, а физички покрет мисаоном?
МИЛОШ СОФРЕНОВИЋ